|
Светиња се налази на Велебиту, изнад Грачаца а саграђена је 1803. године.
Прилог за обнову можете извршити на:
 ДЕВИЗНИ РАЧУН:
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVENA OPŠTINA U GRAČACU, PRIVREDNA BANKA ZAGREB D.D.,
IBAN: HR 26 2340 0091 1101 66507,
SWIFT (BIC): PBZ GHR2X
СА НАЗНАКОМ:
Za obnovu Hrama Sv. Ap. Marka
|
|
|
ПРВА ЗДРАВИЦА ЗА: ДОБРИ ЧАС
Помози Боже, повесели срећу. Првом чашом а добром срећом. Бог нам дао срећу и здравље. Где год се прва чаша пива пила, свака се добра срећа вила и мећ нама десила данас и вазда ако Бог да. Срећно нам коло и састанак, а сретан био и вазданак. Све ћемо у име, Бога, и празника, домова крснога имена (...), дочекао га брат домаћин ове године, да Бог да и догодине, многољетно и за дуго. Здрав си десни друже а помози Боже, да пијемо да се веселимо, Бог нас мио вазда веселио.
|
|
Opširnije...
|
|
Primiče se Dmitrovdan a Lazina družina sve je ćutljivija.Tom ćutanju doprinjele su i guske koje u dugim kolonama putuju na jug. Njihovo gakanje para hajducima dušu. I šljuke bi iznenadile hajduke kad im onako iznenada prhnu ispod nogu i podsjete ih da se i one sele na jug da provedu zimu.
Radić iz dabašnice nogom gurnu krtinjak i prokljuva se:
-Alaj će, ljudi, biti duga zima.
Tako Radić pomože da se još dublje malodušnost i ćutanje uvuku u hajduke. A kako i ne bi kad je svako zimovanje za hajduke velika nepoznanica i iskušenje.
|
|
Opširnije...
|
|
|
Да Бог да, гдје се крсни колач ломио ове године, ту и догодине.
У дому се ломио, а на њиви родио, да Бог да и милост Божја: које су га руке градиле, оне се красиле и распознавале међу другима као Даница звезда међу звјездама.
Да Бог да и милост Божја: колико у колачу има зрнаца, онолико у нашега господара и домаћина по земану мушких глава, и синоваца, браће и братића, среће и живота, здравља и весеља, а у кући и даље Бог нам дао изобиље! |
|
Kad sam podrasla za Đurđevdan bi išli na Uranak k crkvi Sv. Marka u Velebitu, običaj je bijo ići na Uranak a ujedno i cilj ko će prvi biti i zazvoniti. Da nebi omašili mi bi još predhodi dan se skupili i isplanirali ko ide, šta nosimo i kad krećemo. Kretali bi oko 22 ili 23 sata, u torbe bi stavili: kruv, pršut i slanine, a vode je bilo kod crkve u bunariću.
Išlo se i po pomrčini, koje natucanje jer nijesmo imali baterije a trebalo je doći do Valebita i popeti se uzastranu. Noć je ladna pa bi obavezno nosili i nešta suvo za potpiriti vatru koju bi naložili i oko nje poljegali ili sjedili, jeli, šalili se, pjevali i stalno pogledavali na sat ( nosili bi nekad vekericu) koliko je sati da se tačno u ponoći oglase zvona.
|
|
Opširnije...
|
|
|
|
|
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>
|
|
JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL |
